Šta je emocionalna pismenost i koja je njena važnost
Emocionalna pismenost znači prepoznavati sopstvena osećanja, kao i osećanja drugi ljudi, znati koliko su one snažne i šta je to što ih uzrokuje. Takođe, to znači upravljati svojim emocijama, odnosno znati kako, kada i gde izražavati svoje emocije i znati kako one utiču na druge (Stajner,2003).
Emocionalno pismena osoba je svesna pozitivnih funkcija neprijatnih osećanja. Zbog toga ne izbegava situacije koje su neprijatne, takođe ne izbegava da opravdano izazove neprijatnost kod drugih.
Takođe, emocionalno pismena osoba ne omalovažava sebe i druge, već voli sebe i druge i zna to da izražava u komunikaciji. Njen komukacijski stil je pretežno asertivan, tako da slobodno izražava svoje stavove i uverenja na način koji ne ugrožava drugoga.
Mnogi ljudi tvrde da su veoma emotivni. Međitim, dubljom analizom shvatamo da nisu baš svesni svojih emocija, niti šta one znače, niti koliku moć čovek poseduje ako poseduje emocionalnu svesnost.
SKALA EMOCIONALNE SVESNOSTI (Stajner, 2003).
– SVESNOST 100%
???
Interaktivnost
Empatija
Uzročnost
Diferencijacija
– VERBALNA BARIJERA
Primalno iskustvo, haos
Fizičke senzacije
Otupelost
Otupelost. Ljudi u ovom stanju nisu svesni ni jedne emocije, čak i kada imaju snažna osećanja.
Fizičke senzacije. Na ovom nivou ljudi su svesni oseta koje prate emociju, ali ne i same emocije. Osoba će možda osetiti da joj srce ubrzano kuca ali neće biti svesna da se boji, možda će osetiti pritisak u grudima ali neće biti svesna da je tužna. Možda će doživeti navalu topline, jezu, čvor u stomaku ili zvonjavu u ušima, osećaj bockanja ili čak probadajućeg bola – možda će osetiti sve te senzacije ali neće biti svesna same emocije.
Emocionalni haos ili primalno iskustvo. U ovoj fazi ljudi su svesni emocija, ali ne mogu da ih izraze rečima. Zbog toga ovu fazu zovemo primalnom, jer je slična emocionalnom doživljaju beba koje jasno doživljavaju emociju ali nisu u stanju da ih imenuju.
Verbalna barijera. Svest o emocijama zavisi od sposobnosti da pričamo o onome što osećamo i zašto. Savladavanje ove jezičke barijere zahteva da se bude okružen ljudima koji su otvoreni za razgovor o emocijama. Kada je osoba u stanju da priča o svojim emocijama sa drugima, to će joj pomoći da razvije svoju emocionalnu svesnost.
Diferencijacija. Dok sa drugima pričamo o svojim emocijama počinjemo da prepoznajemo različite emocije i njihov intenzitet. U ovoj fazi postajemo svesni razlika između osnovnih emocija, kao što su bes, ljubav, stid, radost ili mržnju. Takođe, počinjemo da shvatamo da se svako osećanje može imati različit intenzitet. Strah može da varira od zebnje do užasa, a ljutnja od razdražljivosti do mržnje. Takođe, ljubav može da se oseti na više nivoa.
Uzročnost. Bolje uviđamo misaone procese, uverenja i vrednosti koje doprinose aktiviranju neke emocije.
Empatija. Učeći o svojim emocijama počinjemo da intuitivno uviđamo kako se drugi ljudi osećaju. Empatija je oblik intuicije koji se odnosi izričito na emocije. Kao i intuicija empatija je neprecizna i nedovoljno validna, ukoliko ne razvijemo načine pomoću kojih ćemo objektivno potvrđivati tačnost svoje intuicije/empatije.
Interaktivnost. Ako znamo što drugi osećaju, to ne mora obavezno da znači da znamo šta sa time da radimo. Emocionalne interaktivnost zahteva da znamo kako će ljudi reagovati na emocije jedni drugih, i da procenimo kada ta interakcija može da eskalira na bolje ili na gore.
??? Ova kategorija ukazuje na postojanje još neke nepoznate kategorije emocionalne svesnosti.
– Važnost emocionalne pismenosti –
„Biti pametan“ je do sada uglavnom značilo imati visok koeficijent racionalne inteligencije (IQ). Međutim, današnja istraživanja pokazuju da društveno uspešni i lično zadovoljniji pojedinci nisu oni koji imaju visok IQ, već oni koji pored racionalne inteligencije imaju razne emocionalne veštine, kao što su: svesnost sopstvenih osećanja i razumevanje osećanja drugih, veštine upravljanja svojim emocijama i stvaranje dobrih međuljudskih odnosa. Cena emocionalne nepismenosti (Goleman, 2001):
1. Povučenost i socijalni problemi;
2. Anksioznost i depresija;
3. Problemi u mišljenju i koncentraciji;
4. Delikventnost i agresivnost.
Autor: Sanja Mihajlović
