Da li ste znali da drveće u šumi međusobno komunicira i priča uz pomoć WWW (Wood Wide Web)?

Pre nešto više od 20 godina, ekolog Suzanne Simard otkrila je da drveće međusobno komunicira, i to preko gljivične mreže koju su naučnici nazvali WWW – Wood Wide Web

Međunarodni tim naučnika stvorio je prvu globalnu mapu ogromne podzemne mreže uz pomoć računarskog algoritma za analizu baze podataka iz Global Forest Inititiave, koja uključuje 1,2 miliona stabala u više od 70 zemalja.

Algoritam analizira različite vrste gljiva koje se povezuju sa određenom vrstom drveća. Uzeti su u ozir i klimatski faktori, za koje naučnici kažu da imaju najveću ulogu.

„Prvi put smo uspeli da shvatimo svet pod nogama, ali na globalnom nivou“, rekao je za BBC Thomas Crovther, autor studije iz ETH iz Ciriha. „Baš kao što nam magnetna rezonanca mozga pomaže da shvatimo kako mozak radi, ova globalna mapa gljivica ,WWW, ispod tla, pomaže nam da shvatimo kako funkcionišu globalni ekosistemi.

Pre 20 godina Simard je proučavala način na koji tokom leta osenčene jele primale ugljen-dioksid iz breza na suncu. Suprotno se dešava na jesen, kada breze dobijaju ugljen-dioksid iz jelki dok počinje da opada lišće. Otkrila je da se ova razmena odvija pod zemljom, kroz „mikoriznu mrežu“, simbiotski odnos između gljive i korena biljke domaćina.

Od simbioze imaju koristi i gljive i drveće. S obzirom na to da gljive nemaju fotosintezu (jer nemaju pristup svetlosti), one dobijaju ugljen-dioksid i šećer koje proizvodi drveće u toku fotosinteze. Zauzvrat gljive ispuštaju hranljive materije poput azota, fosfora i vode koje koristi drveće.

Značaj ovoga još je dublji. Gljive zapravo povezuju drveće jedno sa drugim, omogućavajući im da dele resurse, zovu u pomoć, pa čak i međusobno ratuju.

Izuzetno je to što su Simard i njen tim postdiplomaca otkrili da starija ili „majčinska“ drveća koriste www mrežu za snabdevanje mladih sadnica drveća šećerom. Matična stabla su zapravo u stanju da identifikuju mlade, obližnje sadnice kao srodne. Ako drvo identifikuje obližnja mlada stabla kao svoje potomstvo, veća je verovatnoća da će matična stabla deliti resurse.

Naučnici su takođe otkrili da drveće koje umire može svoje resurse podeliti sa mrežom. A ako drvo napadne insekt ili parazit, na primer, ono može da ispušta hemijske signale kroz njegovo korenje. Ti signali putuju mrežom, upozoravajući drugo drveće da aktivira odbranu.

Ostale funkcije Wood Wide Web-a nisu tako prijateljstki nastrojene. Na primer, određene vrste orhideja mogu da hakuju mrežu u pokušaju da ukradu resurse sa obližnjih stabala. Drvo crnog oraha širi toksične hemikalije kako bi povredilo ili ubilo biljke u okolini.

Naučnici pokušavaju da nauče zašto se drveće ponaša tako altruistički ili nesebično.

Dr Milan Popović

Doktor medicine na specijalizaciji psihijatrije, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

www.epsihijatar.net